Autori: Goran Bregovic, Dusko Trifunovic, Goran Bregovic)
A1: Himna lista "Zdravo" (poklon folija)
http://www.divshare.com/download/7099975-367
уторак, 14. април 2009.
BIJELO DUGME
"Bezbrizne 1973. godine, najpostovaniji rokenrol-Jugosloveni su YU-grupa, sa svojom "mekom" verzijom "teskog" roka; Time, sastavljen od izuzetnih sviraca, sa muzikom dostojnom svakog respekta, ali bez opipljivih komercijalnih rezultata; odlicni, ali takodje nekomercijalni Drago Mlinarec; nedovoljno jasni Tomaz Domicelj; Korni grupa, stalno razapeta izmedju progresive i lakih slagera; Indeksi, koji polako krecu njihovim stopama i Pro Arte, koje doduse nisu rokeri, ali su jos uvek najpopularniji bend u zemlji, sviraju zajedno sa Indeksima i ne zale za tamo nekim Goranom Bregovicem koga su jos pre sest-sedam godina bezuspesno vrbovali da im bude bas-gitarista. Njemu je u to vreme osnovna briga kako da okupi odgovarajucu ekipu i odrzi je do prvih komercijalnih uspeha; bendovi koji ne privredjuju, ne pruzaju svojim clanovima neophodnu materijalnu sigurnost, pa ceste personalne promene donose vodji hronicne glavobolje. Pre nego sto ce se ustaliti postava Bregovic, Bebek, Redzic, Pravdic, Ivandic, kroz Jutro je prosao citav niz sarajevskih muzicara, danas verovatno bespomocno kivnih na svoju "istrajnost" u radu sa grupom.
Jutro je mnogima od njih predstavljalo izvrsnu priliku da nekom tezgicom okrpe svoje izbusene dzepove, nekima je bilo samo prijatna zabava u ocekivanju zavrsetka studija. Zato do postave koja ce nesto kasnije proslaviti ime Bijelo dugme nije doslo slucajno; jedino je umesto Ipeta na mesto bubnjara mogao da bude bilo ko drugi, sto donekle objasnjava njegovu snaznu i preuranjenu zelju da 1978. napusti grupu i ode u avanturu sa Lazom Ristovskim. Stoga, ni prvu zvanicnu postavu Bijelog dugmeta, sa basistom Jadrankom Stankovicem, ne bi trebalo tretirati drukcije nego samo kao prolaznu stanicu do konacne konsolidacije, koja ce uslediti u prolece 1974.
KONKURS ZA RITAM-SEKCIJU
U prolece 1973. situacija u grupi, tada jos Jutru, glasi ovako: trojka Bregovic - Bebek - Redzic poznaje se godinama, Sento, krajem 1972. izbacen iz Pro Arta, sedi na bubnjarskoj stolici, a Bregovicev i Redzicev vrsnjak, Vlado Pravdic, po prirodi pouzdan momak, povremeno saradjuje sa grupom gotovo od njenog samog pocetka (postava Bregovic, Arnautalic, Redzic i Matrak, u ocekivanju Bebekovog povratka iz JNA), oseca je kao svoju i jedini je raspolozivi orguljas sa "Hammondom". On ce tog leta biti glavni Bregovicev saradnik na pripremanju novog materijala. Posto nedostatka opreme otpada svirka na moru, Pravdic zaradjuje sa Indeksima u Baskoj Vodi, a Goran, Koji letuje kod majke u Gradcu, dolazi kod njega da razgovaraju i pomalo rade. Goran svira teme na gitari, a Vlado ih "skida" na svojim orguljama i zapisuje na notni papir. Tom prilikom nastalo je dosta pesama koje ce Bijelo dugme uvrstiti u svoj repertoar, a ova saradnja donela je Pravdicu nekoliko aranzmanskih tantijema na prvim singlovima.
Sento i Zoran oterani su iz grupe pocetkom leta; posto su vec okusili slavu, bilo im je naporno da pocinju iz pocetka i svakodnevno dolaze na zagusljive probe, umesto da piju pivo i jure zenske. Sentin entuzijazam naglo je opao posle neuspelih pregovora sa Jugotonom oko eventualnog singla (Sento je tom prilikom nastupio kao bivsa zvezda Pro Arta, ali bez rezultata) i polako je odvlacio Zorana na svoju stranu. Jedna zestoka svadja sa Goranom ucinila je da je Jutro ostalo bez ritam-sekcije, sto je bila veoma neprijatna cinjenica s kojom je Goran morao da se suoci odmah po povratku u Sarajevo. U trenutku kad potencijalnim pojacanjima nije mogao da ponudi nista vise od napornog rada, Sentino i Zoranovo mesto zaista nije bilo lako popuniti novim ljudima.
Vikend tezga u "SKENDERIJI" donela mu je Ipeta Ivandica iz grupe Rok, ali se problem basiste cinio neresivim. Ivica Vinkovic, koji zbog prijemnog ispita na fakultetu nije putovao sa Ambasadorima u SSSR, napustio ih je posle nekoliko svirki i vratio se u svoju grupu, nafatiranu parama sa visemesecne turneje. Zamenio ga je Jadranko Stankovic. Vinkovic je ipak ostavio izvesnih tragova u radu sa grupom; krajem jeseni, kao gost, snimio je bas-deonice u kompozicijama "Top" i "Ove cu noci naci blues", koje ce se posle naci na prvoj singl-ploci Bijelog dugmeta.
ZATVORENA VRATA STUDIJA
Septembra 1973. grupa se setala po zatvorenom krugu iz kojeg kao da nije bilo izlaza. Da bi se bilo koji bend odrzao na okupu, potrebno je da ostvaruje odredjene prihode, da se dodje do novca valja biti uspesan, a stepen uspeha - bar je tako bilo u to vreme - odredjivala je publika na osnovu kvaliteta ploca. A ona je od Jutra bila nedostizno daleko: zahvaljujuci Ismetu Arnautalicu, sva vrata u Sarajevu bila su im zatvorena. Po njegovom nagovoru, tadasnji sef muzicke produkcije Radio-Sarajeva uspevao je da im onemoguci svako snimanje. Za grupu Jutro ne samo da nije nalazio slobodnih termina vec mu se i sama pomisao da ih pusti u studio cinila suvisnom. Godinu dana kasnije, na festivalu u Opatiji, kada je Jugoton dodeljivao Bijelom dugmetu prve zlatne ploce, taj isti covek prisao je Bregovicu i rekao mu u lice:"Uvek sam verovao u vas!"
Vlado je pokusao nesto da ucini preko prijateljice svoje majke, izvesne tetka-Mace, zaposlene u Radio-Sarajevu. Iz nedelje u nedelju, tetka-Maca je obecavala termine, sve dok je Pravdic otvoreno nije zapitao zasto ih zavlaci. "Znas, Vlado u Sarajevu postoji jos jedna grupa Jutro" snebivala se tetka-Maca, ali je cvrsto obecala: "Ako to medjusobno rascistite, odmah cete snimati. Dotle, odlucili smo da ni jednoj ni drugoj grupi ne damo nista".
Bregovic nije hteo da popusti i grupa se dogovorila sa Nikolom Borotom da mu snimi dve matrice ("Kameni cvijet" i "Hop-cup") za pevaca Hamdiju Custovica, a da zauzvrat, u ostatku termina, uradi i dve svoje. "Borota je za nas ucinio ono za sta cemo mu dozivotno ostati zahvalni: poslednji sat studija, koji je bio rezervisan za njega, ustupio je nama", kaze Bebek u knjizi "Istina o Bijelom dugmetu". "Kasno posle ponoci, posto je zavrsio snimanje sa Custovicem, u studio smo poceli da unosimo svoje instrumente. Tako smo ilegalno, bez icije dozvole, snimili matrice za "Top" i "Ove cu noci naci blues". A to nije bilo bas lako: producent Radio-Sarajeva Milan Stupar najavio je da te noci u dva maha svoj dolazak u studio, pa smo na brzinu morali da iznosimo sve svoje stvari i krijemo se po budzacima. Nije tesko zamisliti koliko smo bili besni i nervozni..."
Pod utiskom opste situacije, grupa je na kraju odlucila da ipak promeni ime. "Znali smo da je Nuno mocniji i da mozemo da nastavimo da se bodemo s rogatim, ali da samo gubimo vreme"' objasnjava Pravdic. "A nesto nam je govorilo da ise nemamo vremena: meni j bilo vec dvadeset cetiri, Goranu isto tako, Zeljka je direktor diskretno ispitivao da li misli da se sisa. Bilo je: ili cemo uciniti nesto krupno, ali odmah, ili cemo ostaviti muziku i postati sluzbenici."
Niko od clanova Bijelog dugmeta ne moze da se seti ko je i kojom prilikom predlozio novo ime. Bebek misli da je pitanje promene imena razmatrano u pauzama novogodisnje svirke u "Skenderiji", Borota tvrdi da je to ucinjeno jos za vreme tajnog snimanja, a negde je zapisano da je ideja potekla od Dragana S. Stefanovica, u kombiju na putu za Zenicu, gde je grupa imala redovnu tezgu. Svi se, medjutim, slazu da je ono odmah i jednoglasno prihvaceno; pesma "Kad bih bio bijelo dugme" bila je dovoljno poznata da bi bilo bojazni hoce li grupa izgubiti vec stecenu publiku.
Novu 1974. godinu Bijelo dugme je docekalo na koncertu u "Skenderiji" i te svirka smatra se njihovim prvim nastupom pod novim imenom. Status lokalne atrakcijena potezu Sarajevo - Zenica omogucavao im je da tu i tamo jos uvek tezgare sa starim plakatima Jutra. Za nove nije bilo para i Bebek je na svakoj igranci morao da objasnjava kako oni, zapravo, vise nisu Jutro nego Bijelo dugme, ali da... Vreme karakteristicno po ogromnim ambicijama, ali krajnjem siromastvu.
Tetka-Maca je odrzala obecanje: prvih dana januara, grupa je najzad dobila termine na Radio-Sarajevu i na vec zavrsene matrice nasnimljen je Bebekov glas, ovog puta u miru i bez nervoze. Borota se seca da vokalnom solisti nikako nije polazilo za grlom da snimi krik u srednjem delu "Topa" i da je on, iznerviran, u jednom trenutku stao pred mikrofon i "arlauknuo iz prve".
U medjuvremenu, Produkcija ploca Radio-Krusevca, za koju su snimali kao Jutro, neslavno je rasformirana i materijal je ponudjen najblizem, tek osnovanom Diskotonu. Muzicki urednik, Pravdicev bivsi sef iz Ambasadora, Slobodan Vujovic, otvoreno im je predocio da su svi kapaciteti njegove kuce popunjeni i pozvao ih da navrate kroz pola godine. "Tada cemo, mozda, vec biti zvijezde, pa ne vjerujem da cemo navratiti", odbrusio je Goran i, pracen Vladom, izasao napolje. Istog dana, Hamdija Salkovic, predstavnik Jugotona u Sarajevu, ponudio im je ugovor na pet godina. Diskotonov nepromisljeni potez ostao je zabelezen kao najveci poslovni promasaj u analima jugoslovenske diskografije."
Dusan Vesic: Bijelo dugme - lopuze koje nisu uhvatili
VIS Jutro - Kad bih bio bijelo dugme (Produkcija gramofonskih ploca Radio Krusevca / RTB S 51 709) (1974. g.)
A1 Kad bih bio bijelo dugme
http://www.divshare.com/download/7106103-6f8
B1 U subotu, malahttp://www.divshare.com/download/7106332-f84
"Bezbrizne 1973. godine, najpostovaniji rokenrol-Jugosloveni su YU-grupa, sa svojom "mekom" verzijom "teskog" roka; Time, sastavljen od izuzetnih sviraca, sa muzikom dostojnom svakog respekta, ali bez opipljivih komercijalnih rezultata; odlicni, ali takodje nekomercijalni Drago Mlinarec; nedovoljno jasni Tomaz Domicelj; Korni grupa, stalno razapeta izmedju progresive i lakih slagera; Indeksi, koji polako krecu njihovim stopama i Pro Arte, koje doduse nisu rokeri, ali su jos uvek najpopularniji bend u zemlji, sviraju zajedno sa Indeksima i ne zale za tamo nekim Goranom Bregovicem koga su jos pre sest-sedam godina bezuspesno vrbovali da im bude bas-gitarista. Njemu je u to vreme osnovna briga kako da okupi odgovarajucu ekipu i odrzi je do prvih komercijalnih uspeha; bendovi koji ne privredjuju, ne pruzaju svojim clanovima neophodnu materijalnu sigurnost, pa ceste personalne promene donose vodji hronicne glavobolje. Pre nego sto ce se ustaliti postava Bregovic, Bebek, Redzic, Pravdic, Ivandic, kroz Jutro je prosao citav niz sarajevskih muzicara, danas verovatno bespomocno kivnih na svoju "istrajnost" u radu sa grupom.
Jutro je mnogima od njih predstavljalo izvrsnu priliku da nekom tezgicom okrpe svoje izbusene dzepove, nekima je bilo samo prijatna zabava u ocekivanju zavrsetka studija. Zato do postave koja ce nesto kasnije proslaviti ime Bijelo dugme nije doslo slucajno; jedino je umesto Ipeta na mesto bubnjara mogao da bude bilo ko drugi, sto donekle objasnjava njegovu snaznu i preuranjenu zelju da 1978. napusti grupu i ode u avanturu sa Lazom Ristovskim. Stoga, ni prvu zvanicnu postavu Bijelog dugmeta, sa basistom Jadrankom Stankovicem, ne bi trebalo tretirati drukcije nego samo kao prolaznu stanicu do konacne konsolidacije, koja ce uslediti u prolece 1974.
KONKURS ZA RITAM-SEKCIJU
U prolece 1973. situacija u grupi, tada jos Jutru, glasi ovako: trojka Bregovic - Bebek - Redzic poznaje se godinama, Sento, krajem 1972. izbacen iz Pro Arta, sedi na bubnjarskoj stolici, a Bregovicev i Redzicev vrsnjak, Vlado Pravdic, po prirodi pouzdan momak, povremeno saradjuje sa grupom gotovo od njenog samog pocetka (postava Bregovic, Arnautalic, Redzic i Matrak, u ocekivanju Bebekovog povratka iz JNA), oseca je kao svoju i jedini je raspolozivi orguljas sa "Hammondom". On ce tog leta biti glavni Bregovicev saradnik na pripremanju novog materijala. Posto nedostatka opreme otpada svirka na moru, Pravdic zaradjuje sa Indeksima u Baskoj Vodi, a Goran, Koji letuje kod majke u Gradcu, dolazi kod njega da razgovaraju i pomalo rade. Goran svira teme na gitari, a Vlado ih "skida" na svojim orguljama i zapisuje na notni papir. Tom prilikom nastalo je dosta pesama koje ce Bijelo dugme uvrstiti u svoj repertoar, a ova saradnja donela je Pravdicu nekoliko aranzmanskih tantijema na prvim singlovima.
Sento i Zoran oterani su iz grupe pocetkom leta; posto su vec okusili slavu, bilo im je naporno da pocinju iz pocetka i svakodnevno dolaze na zagusljive probe, umesto da piju pivo i jure zenske. Sentin entuzijazam naglo je opao posle neuspelih pregovora sa Jugotonom oko eventualnog singla (Sento je tom prilikom nastupio kao bivsa zvezda Pro Arta, ali bez rezultata) i polako je odvlacio Zorana na svoju stranu. Jedna zestoka svadja sa Goranom ucinila je da je Jutro ostalo bez ritam-sekcije, sto je bila veoma neprijatna cinjenica s kojom je Goran morao da se suoci odmah po povratku u Sarajevo. U trenutku kad potencijalnim pojacanjima nije mogao da ponudi nista vise od napornog rada, Sentino i Zoranovo mesto zaista nije bilo lako popuniti novim ljudima.
Vikend tezga u "SKENDERIJI" donela mu je Ipeta Ivandica iz grupe Rok, ali se problem basiste cinio neresivim. Ivica Vinkovic, koji zbog prijemnog ispita na fakultetu nije putovao sa Ambasadorima u SSSR, napustio ih je posle nekoliko svirki i vratio se u svoju grupu, nafatiranu parama sa visemesecne turneje. Zamenio ga je Jadranko Stankovic. Vinkovic je ipak ostavio izvesnih tragova u radu sa grupom; krajem jeseni, kao gost, snimio je bas-deonice u kompozicijama "Top" i "Ove cu noci naci blues", koje ce se posle naci na prvoj singl-ploci Bijelog dugmeta.
ZATVORENA VRATA STUDIJA
Septembra 1973. grupa se setala po zatvorenom krugu iz kojeg kao da nije bilo izlaza. Da bi se bilo koji bend odrzao na okupu, potrebno je da ostvaruje odredjene prihode, da se dodje do novca valja biti uspesan, a stepen uspeha - bar je tako bilo u to vreme - odredjivala je publika na osnovu kvaliteta ploca. A ona je od Jutra bila nedostizno daleko: zahvaljujuci Ismetu Arnautalicu, sva vrata u Sarajevu bila su im zatvorena. Po njegovom nagovoru, tadasnji sef muzicke produkcije Radio-Sarajeva uspevao je da im onemoguci svako snimanje. Za grupu Jutro ne samo da nije nalazio slobodnih termina vec mu se i sama pomisao da ih pusti u studio cinila suvisnom. Godinu dana kasnije, na festivalu u Opatiji, kada je Jugoton dodeljivao Bijelom dugmetu prve zlatne ploce, taj isti covek prisao je Bregovicu i rekao mu u lice:"Uvek sam verovao u vas!"
Vlado je pokusao nesto da ucini preko prijateljice svoje majke, izvesne tetka-Mace, zaposlene u Radio-Sarajevu. Iz nedelje u nedelju, tetka-Maca je obecavala termine, sve dok je Pravdic otvoreno nije zapitao zasto ih zavlaci. "Znas, Vlado u Sarajevu postoji jos jedna grupa Jutro" snebivala se tetka-Maca, ali je cvrsto obecala: "Ako to medjusobno rascistite, odmah cete snimati. Dotle, odlucili smo da ni jednoj ni drugoj grupi ne damo nista".
Bregovic nije hteo da popusti i grupa se dogovorila sa Nikolom Borotom da mu snimi dve matrice ("Kameni cvijet" i "Hop-cup") za pevaca Hamdiju Custovica, a da zauzvrat, u ostatku termina, uradi i dve svoje. "Borota je za nas ucinio ono za sta cemo mu dozivotno ostati zahvalni: poslednji sat studija, koji je bio rezervisan za njega, ustupio je nama", kaze Bebek u knjizi "Istina o Bijelom dugmetu". "Kasno posle ponoci, posto je zavrsio snimanje sa Custovicem, u studio smo poceli da unosimo svoje instrumente. Tako smo ilegalno, bez icije dozvole, snimili matrice za "Top" i "Ove cu noci naci blues". A to nije bilo bas lako: producent Radio-Sarajeva Milan Stupar najavio je da te noci u dva maha svoj dolazak u studio, pa smo na brzinu morali da iznosimo sve svoje stvari i krijemo se po budzacima. Nije tesko zamisliti koliko smo bili besni i nervozni..."
Pod utiskom opste situacije, grupa je na kraju odlucila da ipak promeni ime. "Znali smo da je Nuno mocniji i da mozemo da nastavimo da se bodemo s rogatim, ali da samo gubimo vreme"' objasnjava Pravdic. "A nesto nam je govorilo da ise nemamo vremena: meni j bilo vec dvadeset cetiri, Goranu isto tako, Zeljka je direktor diskretno ispitivao da li misli da se sisa. Bilo je: ili cemo uciniti nesto krupno, ali odmah, ili cemo ostaviti muziku i postati sluzbenici."
Niko od clanova Bijelog dugmeta ne moze da se seti ko je i kojom prilikom predlozio novo ime. Bebek misli da je pitanje promene imena razmatrano u pauzama novogodisnje svirke u "Skenderiji", Borota tvrdi da je to ucinjeno jos za vreme tajnog snimanja, a negde je zapisano da je ideja potekla od Dragana S. Stefanovica, u kombiju na putu za Zenicu, gde je grupa imala redovnu tezgu. Svi se, medjutim, slazu da je ono odmah i jednoglasno prihvaceno; pesma "Kad bih bio bijelo dugme" bila je dovoljno poznata da bi bilo bojazni hoce li grupa izgubiti vec stecenu publiku.
Novu 1974. godinu Bijelo dugme je docekalo na koncertu u "Skenderiji" i te svirka smatra se njihovim prvim nastupom pod novim imenom. Status lokalne atrakcijena potezu Sarajevo - Zenica omogucavao im je da tu i tamo jos uvek tezgare sa starim plakatima Jutra. Za nove nije bilo para i Bebek je na svakoj igranci morao da objasnjava kako oni, zapravo, vise nisu Jutro nego Bijelo dugme, ali da... Vreme karakteristicno po ogromnim ambicijama, ali krajnjem siromastvu.
Tetka-Maca je odrzala obecanje: prvih dana januara, grupa je najzad dobila termine na Radio-Sarajevu i na vec zavrsene matrice nasnimljen je Bebekov glas, ovog puta u miru i bez nervoze. Borota se seca da vokalnom solisti nikako nije polazilo za grlom da snimi krik u srednjem delu "Topa" i da je on, iznerviran, u jednom trenutku stao pred mikrofon i "arlauknuo iz prve".
U medjuvremenu, Produkcija ploca Radio-Krusevca, za koju su snimali kao Jutro, neslavno je rasformirana i materijal je ponudjen najblizem, tek osnovanom Diskotonu. Muzicki urednik, Pravdicev bivsi sef iz Ambasadora, Slobodan Vujovic, otvoreno im je predocio da su svi kapaciteti njegove kuce popunjeni i pozvao ih da navrate kroz pola godine. "Tada cemo, mozda, vec biti zvijezde, pa ne vjerujem da cemo navratiti", odbrusio je Goran i, pracen Vladom, izasao napolje. Istog dana, Hamdija Salkovic, predstavnik Jugotona u Sarajevu, ponudio im je ugovor na pet godina. Diskotonov nepromisljeni potez ostao je zabelezen kao najveci poslovni promasaj u analima jugoslovenske diskografije."
Dusan Vesic: Bijelo dugme - lopuze koje nisu uhvatili
VIS Jutro - Kad bih bio bijelo dugme (Produkcija gramofonskih ploca Radio Krusevca / RTB S 51 709) (1974. g.)
A1 Kad bih bio bijelo dugme
http://www.divshare.com/download/7106103-6f8
B1 U subotu, malahttp://www.divshare.com/download/7106332-f84
Dorian Gray - Za tvoje oči (Jugoton LSY-61988) (1985. g.)
A:
01 Ti Si Tu
02 Veruj Mi
03 Ako Me Voli
04 Ponekad
B:
01 Za Tvoje Oci
02 Tko Si Ti
03 Nad Svim Vrhovima
04 Tonemo U Mrak
http://www.divshare.com/download/7137738-ca0
A:
01 Ti Si Tu
02 Veruj Mi
03 Ako Me Voli
04 Ponekad
B:
01 Za Tvoje Oci
02 Tko Si Ti
03 Nad Svim Vrhovima
04 Tonemo U Mrak
http://www.divshare.com/download/7137738-ca0
DORIAN GRAY
Grupa je nastala u Zagrebu 1982. godine u postavi Massimo Savic (gitare, vokal), Vedran Cupic (gitara), Branko Terzic (bubnjevi), Emil Krnjic (bas gitara), Toni Ostojic (klavijature).
Sa radom prestaju 1986. godine, posle objavljivanja dva LP-a, a frontmen Massimo Savic nastavlja uspesnu solo karijeru.
Dorian Gray - Sjaj u tami (Jugoton LSY-63189) (1983. g)
Producent: Sasa Habic;
gosti na ploci: Jadran Zdunjic (bas gitara), Miroslav Sedak Bencic (Saxofon), Sasa Habic (elektricni klavir)
A:
01 Dugo Si Sam
02 Zoves Me
03 Kuca
04 Monstrum Pored Sna
B:
01 Legenda
02 Sjaj U Tami
03 Gusar.mp3
04 Umorni Lovac
05 Jahac
http://www.divshare.com/download/7137033-1ca
Grupa je nastala u Zagrebu 1982. godine u postavi Massimo Savic (gitare, vokal), Vedran Cupic (gitara), Branko Terzic (bubnjevi), Emil Krnjic (bas gitara), Toni Ostojic (klavijature).
Sa radom prestaju 1986. godine, posle objavljivanja dva LP-a, a frontmen Massimo Savic nastavlja uspesnu solo karijeru.
Dorian Gray - Sjaj u tami (Jugoton LSY-63189) (1983. g)
Producent: Sasa Habic;
gosti na ploci: Jadran Zdunjic (bas gitara), Miroslav Sedak Bencic (Saxofon), Sasa Habic (elektricni klavir)
A:
01 Dugo Si Sam
02 Zoves Me
03 Kuca
04 Monstrum Pored Sna
B:
01 Legenda
02 Sjaj U Tami
03 Gusar.mp3
04 Umorni Lovac
05 Jahac
http://www.divshare.com/download/7137033-1ca
Пријавите се на:
Постови (Atom)